Zbogom Brus Li Četiri je ujutru. U vazduhu se oseća so i isti onaj miris kung fua koji mi je ostao u nozdrvama još od kasnih osamdesetih. Čuje se samo poneka ptica i topot mojih cipela koje neustrašivo hitaju ka nadolazećem svitanju. Zvuk cipela ispostaviće se ključnim. U filmovima Brus Lija, zvuk cipela u dubokoj noći znači samo jedno: nadolazeću, nenadanu opasnost kojoj smo se svi potajno nadali. Kreće odmeravanje neprijatelja, a onda i ta pesma. Najjača pesma za koju niko nikada nije čuo. I soundtrack moje noći u Zemlji izlazećeg sunca. https://www.youtube.com/watch?v=ISK97vb9IPc Odjednom, ja više nisam čovek koji usamljeno hoda ulicama jedne od najvećih svetskih prestonica. Ponovo sam ono dete odraslo na kung fu filmovima C produkcije, za koje niko nikada nije čuo van našeg malog balona jugoslovenskih video-klubova. Filipinski Nindža Klinci. Zbogom Brus Li iz Burme. I čuveni Američki Nindža, koji ima ocenu 0% na Rotten Tomatoes. Odgledao sam svih pet delova tokom korone. Nulu su dobili na dobro ponašanje. Nego, da se vratimo na pesmu. Ponovno slušanje vodi me u istraživanje pesme koja ne postoji ni na jednoj streaming platformi. A onda i u saznanje da Brus Li u istoimenom filmu nije Lee, nego Li. I da je zapravo iz Burme. Ali to je manje bitno. I on šiba, i prodire kroz Toranj smrti kao voda, u skladu sa široko poznatim monologom svog idola. Lažnih Brus Lijeva bilo je, ispostaviće se, previše. Postojala je čak i čitava filmska epoha, takozvana Brusploatacija, nastala nakon smrti originalnog Brus Lija, tokom koje su producenti pokušavali da jašu na talasu njegove posthumne slave. A imena glumaca, pogotovo spelovana na srpskom, bila su više nego originalna: Brus Lai, Brus Le, Brus Lie, Brus Leung, Brus Lei, Bruce Tai, Bruce Lei i Majron Brus Li. Jedan od njih bio je i čuveni Džeki Čen imao svoje početke u ovom filmskom univerzumu. Verovatno nikada neću saznati kako su svi ti opskurni filmovi na kojima sam odrastao završili u mom kućnom bioskopu, negde u Jugoslaviji krajem osamdesetih. Ali eto - znam da ću se zauvek sećati ovog jutra. Praznih tokijskih ulica, zvuka sopstvenih koraka i naslovne pesme iz kultnog filma Zbogom Brus Li. Pesme koja se pre 35 godina urezala u pamćenje jednog sedmogodišnjaka, i tu duboko čučala i strpljivo čekala da jedan dečački san konačno postane stvarnost.